Када је засун затворен, заптивна површина може бити заптивена искључиво притиском медијума; односно заптивна површина капије је притиснута на седиште вентила средњим притиском да би се обезбедило заптивање. Ово се зове само{1}}заптивање. Већина вентила користи присилно заптивање, што значи да када је вентил затворен, потребна је спољна сила да притисне капију на седиште вентила како би се обезбедило чврсто заптивање.
Кретање: Код засуна, капија се помера линеарно заједно са стаблом вентила; ово се такође назива запорним вентилом који се диже. Типично, на узлазном стаблу налази се трапезни навој који преко навртке на врху вентила и жлеба за вођење на телу вентила претвара ротационо кретање у линеарно, односно претвара радни момент у радни потисак. Када се вентил отвори, пролаз течности је потпуно несметан када се капија подигне на висину једнаку 1:1 номиналног пречника вентила. Међутим, овај положај се не може пратити током рада. У стварној употреби, потпуно отворен положај је означен врхом вретена вентила, положај у којем се не може даље отворити. Да би се узела у обзир потенцијално блокирање-услед промена температуре, вентил се обично отвара до свог максималног положаја, а затим се обрће за 1/2 до 1 окрет да би се постигао потпуно отворен положај. Према томе, потпуно отворен положај вентила је одређен положајем капије (тј. ходом). Неки засуни имају матицу која се налази на капији; ротирање ручног точка покреће вретено вентила да се окреће, чиме се подиже капија. Овај тип вентила се назива засун са ротационим вретеном или -засун који се не диже.
